Ime Jakša je umanjenica za ime JAKOV. Srpski, hrvatski i makedonski oblik imena JACOB (ili JAMES). Ime Jakša je muško ime hebrejskog porekla i znači „uzurpator“.
Poznate ličnosti sa imenom Jakša
Jakša Cvitanić – PROFESOR
(rođen 1962. u Splitu, Hrvatska, Jugoslavija) je profesor matematičkih finansija na Kalifornijskom institutu za tehnologiju i direktor Instituta za ekonomske i menadžment nauke Ronald i Maxine Linde.
Njegova glavna istraživačka interesovanja su matematičke finansije, teorija ugovora, stokastička teorija upravljanja i stokastičke diferencijalne jednačine.
Od 1992. do 1999. bio je asistent i vanredni profesor statistike na Univerzitetu Kolumbija. Od 1999. do 2005. godine, kada se pridružio Caltechu, Cvitanić je bio profesor matematike i ekonomije na Univerzitetu Južne Kalifornije. Tokom akademske 2012-2013 bio je profesor finansija na poslovnoj školi EDHEC u Francuskoj.
Cvitanić je koautor nekih osnovnih radova o finansijskim tržištima sa portfolio ograničenjima, transakcionim troškovima i drugim nesavršenostima na tržištu.
Autor je preko pedeset članaka u časopisima o akademskim finansijama, ekonomiji i matematici, koautor, zajedno sa Fernandom Zapaterom, udžbenika Uvod u ekonomiju i matematiku finansijskih tržišta i, sa Jianfeng Zhangom, monografije Teorija ugovora u kontinualnim modelima. Suurednik je za Finansije i stokastiku, Matematičke finansije i Matematiku i Finansijsku ekonomiju.
Cvitanić je stekao zvanje dipl. (1985) i mr. (1988) iz matematike sa Univerziteta u Zagrebu, Hrvatska, i doktorat iz statistike (1992) sa Univerziteta Columbia u Njujorku. Dobio je nagradu Američkog udruženja za statistiku za skolastičku izvrsnost 1992. godine.
Jakša Fiamengo – PESNIK
(26. novembra 1946. – 27. decembra 2018.), bio je istaknuti hrvatski pesnik čakavskog dijalekta, prevodilac, pozorišni kritičar i član Hrvatske akademije nauka i umetnosti.
Kao autor i tekstopisac mnogih dalmatinskih evergreena, koje su pevale klape i poznati Oliver Dragojević i estetski čakavski pesnik, smatra se jednim od najvećih hrvatskih čakavskih i mediteranski orijentisanih književnika, zajedno sa Dragom Gervaisom, Mateom Balotom i Vladimirom Nazorom.
Rođen u Komiži na ostrvu Vis, diplomirao je u klasičnoj gimnaziji u Splitu, gde je uređivao i pesnički časopis Vidik (Seesight).
Njegova glavna lirska preokupacija je Jadransko more, zajedno sa ostrvima, lukama, moreuzima i laridama, kao i živopisni dalmatinski gradovi u kojima opisuje jednostavnost i siromaštvo (mižerija) njegovih stanovnika, od ribara i radnika (težaci) do mladih ljubavnika i starih ljudi, čuvara tradicije.
Umro je u Splitu u decembru 2018. u dobi od 73. Njegova smrt snažno je odjeknula u hrvatskoj javnosti: Hrvatska radiotelevizija, Grad Split i HAZU organizovali su ceremonije u čast sećanja na njega. Jakša Fiamengo dobio je nagradu Tin Ujević, poeta oliveatus of Croatia rediviva (1993) i Porin za liriku.
Jakša – VOJVODA
Jakša (fl. 1452–53), bio je vojni zapovednik (vojvoda) u službi srpskog despota Đurađa Brankovića (vladao 1427–56). Jakša je osnivač plemićke porodice Jakšić.
1452. godine poslan je kao namesnik despota u Dubrovačku Republiku. Kao osmanski vazal, Đurađ je bio prinuđen da pošalje 500 konjanika da učestvuje u opsadi Carigrada (1453). Sultan Mehmed II nije rekao Đurađu o svojim namerama, ali je obavestio Đurađa da će Jakšina konjička eskadrila otputovati na Karaman.
Sultan je zaklao civile na putu za Carigrad, koje je brzo zarobio. Jakša je, čuvši za to, želeo da se vrati, ali je upozoren da će, ako ne nastave, sultan uništiti Srbe. Jakša je stigao do Carigrada, koji je bio kolevka istočnog hrišćanstva i kulture, služeći kao glavni grad sada uništenog Vizantijskog carstva.
Janičar Konstantin Mihailović bio je deo ove vojske; napisao je memoare u kojima je pomenuo ove događaje. Imao je dva sina Stefana i Dmitra, koji su postali veoma cenjeni plemići u Kraljevini Ugarskoj.
Jakša Račić – POLITIČAR
(5. avgust 1868. – 23. avgust 1943.) bio je gradonačelnik Splita od februara 1929. do juna 1933. Etnički Hrvat, moderno rečeno, bio je pristalica unitarističke politike kralja Aleksandra I i smatrao se Jugoslovenom i Dalmatincem. Po zanimanju je bio lekar i jedan od retkih nesrpskih članova četničkog pokreta.
Račić je rođen 5. avgusta 1868. godine u Vrbanju (deo Starog grada) na ostrvu Hvaru u Kraljevini Dalmaciji i studirao u Pragu, Gracu i Innsbrucku, gde je 1900. godine i doktorirao.
Bio je zaposlen u Insbrucku kao asistent na Institutu za opštu i eksperimentalnu patologiju, usavršavao se u Ljubljani i postao direktor sopstvenog hirurškog sanatorijuma u Splitu 1904. godine, po imenu Sanatorijum Račić. Nadgledao je početak modernizacije bolnice u gradu i započeo pošumljavanje brda Marjan.
Lična iskustva sa imenom Jakša
„Moj dečko i ja želimo da se jednog dana venčamo i već razmišljamo o imenima za bebe. (Da, planiramo prilično daleko unapred!) Sviđa mu se ovo ime, ali ja nisam sigurna, nikad zapravo nisam smatrala da je lepo i nikada mi nije bilo omiljeno. Ali što ga više i više izgovaram, to mi se više sviđa.”
„Zovem se Jakša. Upoznao sam samo jednu osobu sa ovim imenom. Moji roditelji me zovu Jaki…“
“Zovem se Jakša. Volim svoje ime a dobio sam ga dobio po dedi. ”
Ko je Jakša?
Vrlo jak i zgodan momak. Uvek spreman za borbu. Džentlmen, umetnik, hrabar, dobrodušan, veoma privlačan. Pomoći će vam u svemu što vam treba, dobar je prijatelj. Devojke vrište kad prođe pored njih.
Uvek najvažnija osoba u društvu, vođa. Ima taj pogled koji doslovno kaže „ ne teraj me da započnem tuču“. Veoma šarmantan i romantičan.